Сè е ремикс / everything is a remix

Постои еден термин кој се вика Remix culture и опишува едно општество кое дозволува и поттикнува derivative works односно слободна надградба на туѓи идеи. Derivative works е всушност креација која е базирана на нечија друга креација или во суштина тоа е ремикс на некоја друга креација, која може да биде било чија.

Гледање vs читање (seeing vs reading)

Потребно е само малку љубопитност околу некоја тема за да ја истражиш, а задоволството од исходот е непроценливо. Секако, треба предходно да знаеш точно што сакаш да истражиш. тоа може и некој друг да ти го каже, но љубопитноста нема да е толку голема колку што би била во случај идејата да проникне од тебе.

15 Million Merits (од Black Mirror)

Сепак, јас сум израснат со стар трек, the outer limits, twilight zone и слични филмски серијали кои ги поврзува футуризмот, паранормалното, парадоксот во нашиот ум и сето тоа вклопено во еден драмски концепт..

Среќност

Во основата на човечките чувства постои дно врз кое се изградени скоро сите наши емоции, сите наши желби и сите наши надежи, а тоа дно е само едно навидум обично чувство, но во суштина многу повеќе од тоа.

STAR TREK фанатизам (Trekkies documentary)

Поради огромната феноменалност на Стар Трек сериите која досега не е забележан кај никоја серија иако имаме на ум дека постојат исто доста познати серии како Стар Ворс и уште некои, сепак фанатизмот што е креиран од Стар Трек е преголем за да се спореди со било што излезено од филмската индустрија.

Проектот "6 billion Others"

Проектот "6 billion Others" (или шест милијарди други) го започнал Yann Arthus-Bertrand, со Sybille d’Orgeval и Baptiste Rouget-Luchaire. Тоа е всушност интервју од најголем можен карактер, во него се опфатени 5000 интервјуа на луѓе од 75 различни земји, а ги воделе 6 режисери кои патувале низ светот во потрага по „другите“ поради што и проектот го нарекле 6 милијарда други.

За што е заслужен Трендо?

Кога е мал човекот учи нешта кои ќе ги практикува низ целиот свој живот, тие стануваат дел од него и се појавуваат низ годините како флешови, секогаш во вистинското време. Ама баш секогаш!

Електронски или хартиени книги?

Футуризмот во последно време нè зафаќа како ураган, нашите плати ги имаме на електронски картички, нашите комуникативни потреби повеќе ги задоволуваме со луѓето преку интернет..

Sunday, December 21, 2014

Копирајт? Звучи како право за копирање, а всушност е забрана за копирање

Живеам за денот кога на копирајт појавата ќе се гледа како голема грешка. Егоистична појава која ја кочи еволуцијата. Зар е битно кој е авторот на некое уметничко дело, патент, музика, филм, книга? Јес да земе кредит за учинатото добро дело, ама нека земе од донации, а не со сила. Демек ако не платиш не ти учинувам добро дело.

Па која е логиката истото креативно дело да се вика уметност или креативност во тој случај? Зошто да му се дава воопшто таков авторитет на делто или авторот кога во тој случај е само бизнис и ништо повеќе. Верувам во иднината ипак. Колку и да звучи контроверзно, сигурен сум дека после којзнае колку години ќе се освестиме дека копирајтот е една голема грешка и, во некои случаи ептен нелогична и нефер појава.

Thursday, November 27, 2014

Маркетинг еволуција

Разлика меѓу пропаганда и промоција:

Пропаганда пропагира односно проповеда вистини за кои нема докази туку само силно верување. Пропаганда врбува, протнува идеали низ исушени мозочни ќелии.

Промоција е промовирање односно покажување на гледиште, агол, постоење. Промоција е да речеш „еве јас што направив, па вие како сакате“.

Во модерниот маркетинг целосно се исфрла поимот 'пропаганда' и се воведува 'промоција' затоа што луѓето се посвесни од порано. Доказ дека луѓе не еволуираат во паметност, туку во свесност.

Thursday, June 5, 2014

Зошто медиумите стануваат сè поглупи и поглупи?

Сте приметиле нели? Порано медиумите (телевизиите, весниците и сајтовите) имаа огромен авторитет и стравопочит од самата публика, да речеме пред само 5-6 години веб страните беа најмалку 200 пати поквалитетни од денес, се грижеа за публиката, се грижеа за секој еден посетител и се обидувуваа да го направат задоволен. Што се смени?

Едноставно е, ако ја барате критичната точка од која започна целата промена таа несомнено е стационирана на самиот момент на популаризирање на социјалната мрежа - Фејсбук. Со појавата на  фејсбук се изменија стандардите на посетеноста кај сајтовите. Патем, ќе се задржиме на сајтовите бидејќи тука имаме најмасовно поглупавување на медиумите - односно најголема негрижа кон читателот односно посетителот. Но зошто?

 Живееме во време на популизмот, каде секој има шанса да стане инстантно популарен ако знае популистички трикови и ако работи на популизмот 24/7. Ова ни е познато нели?

Едно треба да знаете - никој не е глуп, ниту неписмен. Проблемот се парите - ги нема доволно па сите се отепуваат од работа и поради тоа се исцрпени и ненормално изреволтирани, а кој го јаде стапот? - Публиката. Дали случајно сте се запрашале колку статии се постираа на сајтовите пред 5-6 години, дневно? Тоа беа максимум десетина статии. Клиентите кои се рекламираа на сајтовите беа задоволни со многу малку кликови, денес со подемот на популизмот клиентите бараат огромни кликови - ова резултира со зголемување на работата на сајтовите која од десетина статии дневно рипна на 60-70 статии на ден. Тоа е стандардот, инаку сајтовите што имаат поголем буџет пуштаат и по над 100 статии дневно. Овие цифри ги има Грид.мк и сајтовите со најголем буџет се владините и соросоидните.



Сега е јасна причината зошто денес се практикува квантитетот наместо квалитетот? Е сега, последица на ова е токму поглупавувањето на медиумите. Ако го анализираме сето ова хронолошко збиднување на нештата, ќе си речеме - епа Фејсбук е крив за сè! И блоговите ги уништи Фејсбук, а да не збориме за форумите. Епа не е баш така. Фејсбук е само учесник, како и сите ние, вистинскиот виновник е несвесноста на сите нас, а најмногу на клиентите.

Дали знаете дека клиентите немаат поим кој сајт колку посети има? Најголем дел од клиентите (кои се рекламираат нели) не ни сакаат да знаат, значи не им е битно. А до што води ова? До неправда, сајтови со врски имаат банери од самото нивно раѓање односно од денот кога се вклучило онлајн. Други пак со години имаат најголеми посети и се во првите 5 или 10 во Македонија, а уште немаат никаков банер, ниедна маркетинг агенција не им дава банери. Зошто е тоа така? Затоа што маркетинг агенциите си имаат свои сајтови и парите си ги распределуваат тука, а зошто би ги давале надвор кога клиентот нема поим за посетеноста? Добро не сите секако, ама доста голем дел од нив се такви или намерно замижуваат поради матни зделки.

Ова може малку изгледа дрско, ама самиот маркетинг е всушност дефиниција за дрскост и нехуманост. Дали знаете дека маркетинг агенциите бараат дури 50% од вредноста на банерот за да ти го дадат на твојот сајт? Еве слободно отидете во некоја маркетинг агенција и побарајте банер, ќе ви речат ќе ти дадеме ама 50% од парите што ќе ти ги пушти клиентот ќе ни ги дадеш на нас. И пак не ти даваат банер ако не си „нивен човек“, односно со силни врски кај нив.

 Оваа вистина ја знае секој сопственик на сајт во Македонија, а ги има милион - сите молчат.


Friday, April 18, 2014

Поемата “Oh, the Places You’ll Go!”

.
From there to here, and here to there, funny things are everywhere.
~Dr. Seuss
Во четириесет и деветата минута пред крајот на филмот Fracture, се појавува една фасцинантна поема од книгата “Oh, the Places You’ll Go!” која e напишана од Theodor Seuss Geisel, потпишан како Dr. Seuss. Инаку во филмот поемата ја чита глумецотRyan Gosling. Книгата издадена под стандардниот интернационален број: ISBN 0-8335-5129-9 е последната книга која е објавеа пред неговата смрт. Прв пат е публикувана од Random House токму на денешен ден – 22-ри Јануари, 1990 год. Напишана во класичен стил како Green Eggs and Ham и The Cat in the Hat; Oh, the Places You’ll Go! има повеќе специфични карактери вклучувајќи и наратор и читач.
.
.
  • Do you dare stay out?
    Do you dare go in?
    How much can you lose?
    How much can you win?
    and if you go in, shoud you turn left or right?
    Or right and three quarters?
    Or maybe not quite?
    You can get so confused that you’ll start in to race
    doqn long wiggled roads at a break-neckint pace
    and grind on for miles
    across weirdish wild space
    headed i fear towards
    a most useless place
    - the waiting place.
    for people just waiting.
    Waitint for a train to go
    or a bus to come
    or a plane to go
    or mail to come
    or the rain to go
    or the phone to ring
    or the snow to snow
    or waiting around for a yes or a no.
    Or a string of pearls
    or a pair of pants
    or awig with curls
    or another chance.
Патем, замисли си да загледаш филм и да го стопираш за да ја препишеш поемата во него која те фасцинирала и згора на тоа да дознаеш дека истата била издадена токму истиот ден во кој го гледаш филмот (22 јануари), само 22 години предходно т.е. во 1990 год. Isn’t that fascinating?

Интернет цензура во Македонија

Чудно е како луѓето наоѓат начин да ги уништат оние кои се поразлични од нив, според еден документарец тоа ни е програмирано во потсвеста. Но може ли да го измениме? Секој програм може да се хакне,  но не секој може да го направи тоа. Како и да е, едно е сигурно – повеќето од нас сакаат.
Во Македонија додека ние ја уживаме слободата на нецензуриран интернет, се крчка нов закон за цензура на интернетот кој овој пат го знае точно каде е off копчето на интернетот. Во статијата што ја преведував пред еден месец за обраќањето на таткото на интернеотот, Тим Бернерс –Ли, на конференцијата на W3 фондацијата; јасно се укажува проблемот од тивкото трансформирање на децентралзираниот интернет во централизиран. Такви се случаите во Иран, Саудиска Арабија, Северна Кореа, Кина.
Откако им пропадна идејата за ценура на децентрализираниот интернет, неколку држави во светот решија да го централизираат со тоа што ќе воведат закони за цензура само за нивната територија. Предлог законот во Македонија чие второ читање ќе биде на 9 октомври (вторник) оваа година, се заканува значително да го промени начинот на кој ќе блогираме и на кој ќе функционираат сите веб сајтови и интернет провајдери во Македонија. Ова значи дека нашите блогови и сајтови можат да бидат исклучени без судски кога некој се пожали, а тоа е значително уништување на огромен број сајтови и блогови кои во моментот слободно ги шират инфомрациите. Тоа значи дека ни се забранува основното човеково право – слобода на говор. Зарем сакате да бидеме како источните полудемократски земји каде одредени зборови се забранети со закон?
Ова значи дека јас како сопственик на сајт и слободен блогер би требало да внимавам на секој збор кој може да биде толкуван како навреда, па дури и тој збор да се појави во коментари, а со тоа ќе мора да ги исклучам коментарите од инстантно прикажување и да ги модерирам 24 часа на ден. Па дури и покрај тоа постои можност сајтот и блогот да ми бидат исклучени б ез предупредување, само доколку некој се пожали.
Јас не сакам ваква сајбер иднина, ова би нанело неверојатно голема штета на слободата на македонскиот сајбер простор и достапноста на информациите која во моментов ја уживаме. Затоа ќе се приклучам кон иницијативата на SkopjeHackLab:

Twitter Delicious Facebook Digg Stumbleupon Favorites More